RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Основни подаци и географски положај

Златиборска област налази се на југозападу Републике Србије. И заузима површину од 6.140 км2 што представља 6,9% територије и  највећа је област у Србији. На северу се граничи са Мачванском и Колубарском, на истоку са Моравичком, а на југоистоку са Рашком области. На југу и југозападу се граничи са Републиком Црном Гором (дужина државне границе износи око 112 km), а на западу са Босном и Херцеговином, у дужини државне границе од око 160 km. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује централну и северну Европу са источном и јужном, износи 200 км, док је удаљеност од цивилног аеродрома „Никола Тесла“ у Београду 240 км. Овакав положај Области олакшава комуникацију са другим деловима Србије и земљама у окружењу.
Према попису из 2002. године, у Области живи 313.396 становника, што је 4% укупног броја становника државе, уз густину насељености од 51 ст/км².

Области у Србији Златиборска област


Од већих природно-географских целина издвајају се планине и висоравни. По значају и атрактивности издвајају се планине: Златибор, Тара и Златар, као и Пештерска висораван на југоистоку Области.

Клима у Области је претежно умерено-континентална и њу одликују умерено хладне зиме (најнижа средња температура у јануару - 3,4˚C) и блага лета без тропских врућина (највиша средња температура у августу 16,8˚C). У природне, лековите чиниоце убрајају се чист и сув ваздух, низак ваздушни притисак и изражено ултравиолентно зрачење (преко 2.000 сунчаних сати годишње).

Водеће привредне делатности у Области су прерађивачка индустрија, грађевинарство, туризам и пољопривреда. У оквиру прерађивачке индустрије предњачи прерада обојених метала (првенствено бакра и алуминијума), производња прехрамбених производа и пића (месо, млеко, воће) као и прерада дрвета. Област је познат широм Србије као популарна туристичка дестинација, углавном захваљујући импресивној природи и различитим туристичким атракцијама. Туристички производи са највећим пословним потенцијалом су производи повезани са коришћењем природе и екотуризма, здрављем, руралним туризмом, културним туризмом, речним крузингом, као и пословним туризмом. Пољопривредна производња Области, највећим делом се базира на воћарству (малина, јабука, шљива) и сточарству (говедарство и овчарство). У структури пољопривредног земљишта 91% чине ораничне површине, ливаде и пашњаци, док је 9% под воћњацима.

Административно, у састав Златиборске области – Златиборског округа улазе град Ужице и општине: Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина.

Златиборска област у бројкама

 Површи  6.140 км²
 Становништво
 333.396 (Попис 2002.)
 Густина насељености  51 ст/км²
 Укупан број радно способног становништва  211.636 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Укупан број запослених  67.116 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Стопа незапослености  29,54% (Анализа стопе незапослености по
 окрузима, 2008. НЦЗ)

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ „PLMA“ 2019

БЕОГРАД – 09. јануар, 2019. године – Развојна агенција Србије и Привредна комора Србије организују наступ српских привредника у оквиру националног штанда Србије на предстојећем међународном сајму робних марки „PLMA 2019“ који ће се одржати у Амстердаму, Холандија, у периоду од 21. до 22. маја 2019. године.
 

Избор из вести

Национална типологија школа и вртића у Србији

Након извесног времена које је било потребно за детаљне анализе података прикупљених путем упитника, пристиглих са територије целе земље, стручни тим са Универзитета у Београду је завршио израду Националне типологије школа и вртића у Србији. Овај посао је започет 2016. године у оквиру ГИЗ пројекта "Енергетска ефикасност у јавним зградама у Србији", а на прикупљању података, за територију Западне Србије (Златиборски, Колубарски и Мачвански округ), учешће је узела и РРА Златибор. Публикација је објављена на ЕЕ платформи знања и доступна је свим заинтересованима, стручној јавности, управљачима пописаних објеката образовног карактера, као и доносиоцима одлука у локалним самоуправама.
 

Тренутна посета

Имамо 182 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Основни подаци