RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Основни подаци и географски положај

Златиборска област налази се на југозападу Републике Србије. И заузима површину од 6.140 км2 што представља 6,9% територије и  највећа је област у Србији. На северу се граничи са Мачванском и Колубарском, на истоку са Моравичком, а на југоистоку са Рашком области. На југу и југозападу се граничи са Републиком Црном Гором (дужина државне границе износи око 112 km), а на западу са Босном и Херцеговином, у дужини државне границе од око 160 km. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује централну и северну Европу са источном и јужном, износи 200 км, док је удаљеност од цивилног аеродрома „Никола Тесла“ у Београду 240 км. Овакав положај Области олакшава комуникацију са другим деловима Србије и земљама у окружењу.
Према попису из 2002. године, у Области живи 313.396 становника, што је 4% укупног броја становника државе, уз густину насељености од 51 ст/км².

Области у Србији Златиборска област


Од већих природно-географских целина издвајају се планине и висоравни. По значају и атрактивности издвајају се планине: Златибор, Тара и Златар, као и Пештерска висораван на југоистоку Области.

Клима у Области је претежно умерено-континентална и њу одликују умерено хладне зиме (најнижа средња температура у јануару - 3,4˚C) и блага лета без тропских врућина (највиша средња температура у августу 16,8˚C). У природне, лековите чиниоце убрајају се чист и сув ваздух, низак ваздушни притисак и изражено ултравиолентно зрачење (преко 2.000 сунчаних сати годишње).

Водеће привредне делатности у Области су прерађивачка индустрија, грађевинарство, туризам и пољопривреда. У оквиру прерађивачке индустрије предњачи прерада обојених метала (првенствено бакра и алуминијума), производња прехрамбених производа и пића (месо, млеко, воће) као и прерада дрвета. Област је познат широм Србије као популарна туристичка дестинација, углавном захваљујући импресивној природи и различитим туристичким атракцијама. Туристички производи са највећим пословним потенцијалом су производи повезани са коришћењем природе и екотуризма, здрављем, руралним туризмом, културним туризмом, речним крузингом, као и пословним туризмом. Пољопривредна производња Области, највећим делом се базира на воћарству (малина, јабука, шљива) и сточарству (говедарство и овчарство). У структури пољопривредног земљишта 91% чине ораничне површине, ливаде и пашњаци, док је 9% под воћњацима.

Административно, у састав Златиборске области – Златиборског округа улазе град Ужице и општине: Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина.

Златиборска област у бројкама

 Површи  6.140 км²
 Становништво
 333.396 (Попис 2002.)
 Густина насељености  51 ст/км²
 Укупан број радно способног становништва  211.636 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Укупан број запослених  67.116 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Стопа незапослености  29,54% (Анализа стопе незапослености по
 окрузима, 2008. НЦЗ)

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ за учешће у Програму за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу

Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) кроз спровођење Програмa за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу (у даљем тексту: Програм) има за циљ унапређење економског и регионалног развоја кроз јачање међуинституционалне сарадње и капацитета АРРА и ЈЛС. Подршка се реализује као суфинансирање дела оправданих трошкова пројеката, а који су усмерени на:

1.  промоцију значаја регионалног развоја и субјеката регионалног развоја, као и важности придруживања ЕУ, познавање расположивих фондова и  приоритетних пројеката за финансирање;
2.  умрежавање партнера на билатералном, мултилатералном, регионалном и локалном нивоу кроз унапређивање и јачање међуинституционалне сарадње;
3.  унапређење капацитета субјеката регионалног развоја у областима: управљање развојним пројектима, привлачење директних инвестиција и промоција извоза; приступ и повлачење средстава из различитих извора финансирања (ЕУ и други фондови);
4.  подршку за подстицање равномернијег регионалног развоја кроз реализацију међуинституционалних активности и креирање механизама подршке ММСП и предузетницима (кроз прикупљање података о потребама привреде, обраду и анализу података), односно стимулисање пословног удруживања у кластере и индустријске кластере у приоритетним секторима: индустрија машина и опреме, прехрамбена индустрија, дрвна и индустрија намештаја и индустрија гуме и пластике.
 

Избор из вести

Дигитализација националне баштине Републике Србије

Министарство за европске интеграције покренуло је 2018. године пројекат дигитализације националне културне баштине како би указало на важност обнове споменика културе у Републици Србији као и на значај коришћења средстава из ЕУ фондова у области културе и стваралаштва.

 

 

Тренутна посета

Имамо 205 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Основни подаци